Jedna kapsula stIMUNO komplexa sardži:

Sastav Količina u 1 kapsuli
Ekstrakt iz gljive Reishi (beta-glukan) 96mg
Bakarni kompleks hlorofila 50mg
Ekstrakt severne borovnice 30mg
Ekstrakt semena grožđa 30 mg
Lutein 16 mg
Likopen 7,5 mg

 

*StIMUNO komplex je upisan u registar Ministarstva Zdravlja pod rednim brojem: 5027/2014

Beta-glukani

Prirodni imunomodulatori ljudskog tela tzv. polisaharidi,  odnosno supstance sastavljene od polimera glukoze. Nalaze se u ćelijskom zidu gljiva, kvasca, morskih algi itd.

Da li ste znali da beta-glukani deluju na oslabljeni imuni sistem, na brže zarastanje rana, oporavak posle hirurških intervencija, stimulišu makrofage, imaju antinflamatorno dejstvo, daju podršku lečenju onkoloških bolesti, snižavaju nivo holesterola, održavanju optimalan nivo šećera u krvi. Još jedna pozitivna osobina je da nisu otkrivene interakcije sa drugim lekovima.

Beta-glukani se mogu koristiti duži vremenski period, sa njima se ne može predozirati, ali je neophodan dovoljan dnevni unos, što je 100-200 mg/dan. Korisni efekti beta-glukana povoljno utiču na naš imuni sistem tako što stimulišu ćelije, posebno makrofage, i podržavaju njihovo pravilno funkcionisanje. Ćelije imunog sistema, bilo da su neutrofili, makrofagi, limfociti ili NK ćelije (natural killer cells – ćelije ubice), imaju na svojoj površini specijalne receptore tzv. CR3 receptore, koji su u stanju da se vežu  za bata-glukane i na taj način podrže njihovu efikasnost. Takođe se beta-glukani vezuju za komplement –  grupu belančevina, koje su uključene u više odbrambenih reakcija organizma.  Sumirajući, dolazimo do zaključka, da redovne upotrebe bete-glukana dovode do bolje zaštite organizma od virusa, parazita, bakterija i kod fizičkog ili psihičkog stresa organizma.

Hlorofil

Moćno sredstvo za dezinfekciju. Aktivni sastojak izdvojen iz kvalitetnih zelenih delova biljaka, koji čuva meka tkiva gastrointestinalnog trakta, zaceljuje oštećenu sluzokožu i pomaže kod digestivnih tegoba. Hlorofil značajno neutrališe kiseonik u organizmu, podstiče metabolizam, sprečava infekcije i eliminiše nagomilane toksine u telu, zbog toga je jedan od najznačajnijih antioksidanasa.

Flavonoidi (borovnica i grožđe)

Flavonoidi su prirodne supstance, raznolike hemijske strukture, sa veoma opširnom grupom polifenolskih jedinjenja. Istraživači su im posvetili pažnju još 60-ih godina prošlog veka u studujama prof. Ancela Keysa iz SAD (Seven Countries Study), koje su potvrdile da je učestalost infarkta miokarda i mortalitet izazvan koronarnim bolestima značajno smanjen sa povećanom upotrebom flavonoida u ishrani. Ovu činjenicu su kasnije potvrdile holandske, japanske, finske, talijanske studije, a kasnije i studije iz drugih država.

Flavonoidi se smatraju zaštitnim faktorima, koji smanjuju rizik za nastanak  infarkta miokarda i kardiovaskularnih oboljenja, takođe imaju i antitumorogeni efekat.

Na temu karnozina objavljeno je oko 2000 naučnih studija na PubMed-u.

Danas znamo da oksidativni stres organizma igra ključnu ulogu u etiopatogenizi više od 100 kliničkih patologija, a upravo flavonoidi svojim antioksidativnim dejstvom su u stanju da spreče razvoj nekoliko patofizioloških procesa, koji uglavnom nastaju štetnim dejstvom slobodnih kiseonikovih radikala u organizmu.

Flavonoidi, kao rastvorljiva supstanca u vodi, nalazi se u plodovima citrusa, sitnom voću, grožđu, paradajzu, luku, jabukama i u drugom voću i povrću, ali i u pečurkama. Isto tako i u raznim voćnim gustim sokovima, čajevima, kafi i u alkoholu – pivu, crnom i belom vinu posebno. Poznato je da je u Japanu dnevna potrošnja falvonoida oko 100mg, a u zapadnoj Evropi se procenjuje dnevni unos od oko 20-25mg.  Pri tome, imamo podatke, da je dnevni unos od 22mg kvercetina (preteča i predstavnik svih biflavonoida) ima snažnu zaštnu ulogu protiv nastanka infarkta miokarda.

OPC antioksidansi (Oligomeric proanthocyanidins)

Takođe spadaju u bioflavonoide. Imaju jako anioksidativno i detoksikativno dejstvo. Štite organizam od slobodnih kiseonikovih radikala. Značajni su za odbarnu organizma i na taj način pojačavaju funkciju imunog sistema. Deluju antiinflamatorno i antibakterijski. Pomažu kod infekcija urinarnog trakta.

Karotenoidi

Liposolubilni pigmenti koji se nalaze uglavnom u biljkama, algama i fotosintetičkim bakterijama. Upravo oni čine da su različite vrste voća, povrća i cveća obojeni naranđžasto, crveno, zeleno i žuto. Prvi put su bili izolovani iz šargarepe. Poznajemo više od 600 različitih vrsta karotenoida. Dele se na dve podgrupe, prema tome da li sadrže ili ne sadrže molekule kiseonika. Prvoj grupi ksantofila pripadaju: lutein, beta-kriptoksantin i zeaksantin. Drugoj grupi, koja u svojim molekulima ne sadži kiseonik, pripadaju karoteni (alfa-karoten, beta-karoten i likopen). Karotenoidi igraju važnu ulogu i u metabolizmu vitamina A. U nekim slučajevima deluju i kao njegovi prekursori. Vitamin A nastaje iz njih u jetri. Prekursori vitamina A su i alfa-karoten i beta-kriptoksantin. Lutein se najviše koncentriše u sočivu, štiti od nastanka katarakte, takođe je prisutan u ćelijama mrežnjače, gde učestvuje u produkciji pigmenta koji poboljšavaju oštrinu vida i štite ćeliju od oksidacije. Klasifikuje se kao oblik prevencije bolesti oka, a naročito makularne degeneracije, koja vodi do slepila. Zbog toga se preporučuje svakodnevni radovni unos kod ljudi sa niskim dnevnim unosom, kao i za starije osobe sa oštećenom absropcijom gasrointestinalnog trakta. Likopen je jedan od najmoćnijih antioksidanasa koji mogu da zaštite ćelije od posledica slobodnog kiseonika. Antikancerogeno dejstvo se zasniva na dva mehanizma: sprečava stvaranje kancerogenih materija i pretvaranje normalnih ćelija u kancerogene. Ima takođe mogućnost da indukuje apoptozu (programiranu  smrt) ćelije raka. Likopen zajedno sa vitaminom C i E sprečava oksudaciju LDL– holesterola. Stoga ima primenu u prevenciji nastanka ateroskleroze, čime se smanjuje rizik od infarkta miokarda ili moždanog udara. Visok nivo likopena u krvi praćenih pacijeta, prema studijama EURAMIC (1997), smanjuje rizika za nastanak pomenutih oboljenja za 50%. Vrednosti likopena u krvi su 50 do 900 nmol/l.  Godinama je praćeno i primećeno da likopen štiti muškarce od raka prostate. Likopen se nalazi uglavnom u paradajzu, lubenici, cvenom i roze grejpfrutu i paprkama.

Lutein

Specifični antioksidans, koji svoje pozitivne efekte ispoljava na očima. Akumulira se u retini i sprečava degenerativne bolesti retine i sočiva. Ubraja se u retke supstance koje apsorbuju štetno plavo svetlo, što ga čini jednom od supstanci koje štite oko od negativnih efekata UV zračenja. Takođe, ovaj antioksidans reguliše nivo holesterola u organizmu i štiti od napada tumorskih ćelija.

Likopen

Još jedan u nizu prirodnih karotenoida sa jakim antibakterijskim efektom. Mnoge naučne studije su pokazale da uzimanje likopena pozitivno utiče na srce i krvni pritisak, sprečava rak prostate, dojke, kože i digestivnog trakta. Ovaj prirodni pigment nalazi se u paradajzu, gde i posle termičke obrade zadržava svoju antioksidatvnu moć.